Влажне марамице су претходно навлажена крпа или папирни производи за санитарно чишћење. Влажне марамице се често називају влажним марамицама, а њихов главни материјал је неткана тканина или папир.
Прве влажне марамице на свету појавиле су се на Националној угоститељској изложби у Чикагу 1960. Њен проналазач је био Артур Џулијус из козметичке индустрије, који је касније основао чувену компанију ПДИ (Профессионал Диспосаблес Интернатионал), коју је производио ПДИ. Влажне марамице су чиниле 1/3 глобалног укупног броја и монополизирале 80% тржишног удјела медицинских марамица у Сједињеним Државама). У то време, САД су биле у златном периоду наглог економског развоја. Потражња Американаца за вечером напољу је порасла. Појава производа за санитарне марамице решила је потребу људи да брзо оперу руке када вечерају.
Убрзо након тога, влажне марамице које је изумео Артур Џулијус нашироко је користио глобални ланац брзе хране КФЦ. Марамице су омогућиле корисницима да добро очисте руке пре и после јела пржене пилетине. Када су лансирани, корисници КФЦ-а су их навелико хвалили. Други ресторани су такође почели да следе тај пример, а људи широм света постепено су развили навику да користе хигијенске марамице за чишћење руку пре и после јела.
